Алекса Шантић

Ми знамо судбу

Ми знамо судбу и све што нас чека,
Ал страх нам неће заледити груди!
Волови јарам трпе а не људи,
Бог је слободу дао за човека.

Снага је наша планинска река,
Њу неће нигда зауставит нико!
Народ је овај умирати свик'о,
У својој смрти да нађе лека.

Ми пут свој знамо, пут богочовека,
И силни, к'о планинска река,
Сви ћемо поћи преко оштрог кама!

Све тако даље, тамо до Голготе,
А кад нам мушке узмете жиботе,
И гробови наши бориће се свама!