Остајте овдје
Остајте овдје!... Сунце туђег неба неће вас грејати к'о што ово грије,
Грки су тамо залогаји хљеба, где свога нема и гдје брата није.
Од своје мајке ко ће наћи бољу?!, А мајка ваша земља вам је ова,
баците поглед по кршу и пољу, свуда су гробља ваших прадједова.
За ову земљу они беху диви, узори свјетли што је бранит знаше,
У овој земљи останите и ви, и за њу дајте врело крви ваше.
К'о пуста грана, кад јесења крила тргну јој лисје и покосе ледом,
Без вас би мајка домовина била, а мајка плаче за својијем чедом.
Не дајте сузи да јој с ока лети, врат'те се њојзи у наручје света,
Живите зато да можете мр'јети, на њеном пољу где вас слава срета!
Овдје вас свако познаје и воли, а тамо нико познати вас неће,
бољи су своји кршеви голи, но цвјетна поља куд се туђин креће.
Овдје вам свако братску руку стеже, у туђем св'јету за вас пелен цвјета,
за ове крше све вас, све вас веже, име и језик, братство и крв света.
Остајте овдје!... Сунце туђег неба неће вас грејати к'о што ово грије,
Грки су тамо залогаји хљеба, где свога нема и гдје брата није.