МОЛИТВА
И дан и ноћ бежећи са својим осиротелим народом,
од места до места,
као лађа на пучини великог океана
бекству се дајемо,
чекајући кад ће заћи сунце
и преклонити се дан
и проћи тамна ноћ
и зимска беда која лежи над нама.
Јер нема онога који нас саветује,
који нас од невоље ослобађа,
и невоља наша удвостручава се.
И рекох са сузама:
Докле ћеш, Господе, заборављати на нас до краја,
докле ће се наоружавати на достојање Твоје?
Устани, Господе!
Зашто спаваш,
зашто лице Твоје, Боже наш, одвраћаш од нас?
И опет васкрсни, Господе,
помози нам имена Твојега ради!
И тако непрестано ридање на ридање прилажемо
и ниоткуда помоћи не можемо добити...
Месеца октомврија 29. дан 1705. лета